Digitalizacija sve bliža

Na svakom koraku čujemo reč digitalizacija. Ona polako postaje naša stvarnost, ali i dalje nam nije u potpunosti jasno koje su njene prednosti i šta ona sve sa sobom nosi. O digitalizaciji već smo pisali, a više o tome možete pročitati ovde. Srbija je odlučila da se televizijski program emituje po najkvalitetnijem standardu – DVB T2, uz primenu MPEG-4 kompresije video signala, a nešto više o tome, kao i digitalnim risiverima DVB-T2 možete saznati ovde.

Osnovne razlike između digitalne i analogne televizije

Digitalizacija u stvari predstavlja tehnološku revoluciju. Dosad se televizijski program emitovao analognim putem, odnosno televizijska slika prenosila se putem radio talasa, za šta nam je bila potrebna antena. Veliki nedostatak kod analognog emitovanja jeste taj što su na kvalitet slike mogle da utiču smetnje koje su ometale taj signal, a samim tim je i televizijska slika bila lošija. Sa prelaskom na digitalno emitovanje signala, ovome je došao kraj, jer se menja način isporuke televizijskog programa. Slika i ton prevode se u digitalne podatke koji se kompresuju, nakon čega ih dekodiraju risiveri, koji se ili nalaze u vašem televizoru ili su u obliku posebnog uređaja.

Kako na digitalno emitovanje signala ne utiču smetnje, kvalitet slike ostaje nepromenjen. Takođe, velika prednost digitalizacije je i ta što jedan televizijski kanal može da emituje više različitih TV programa, što je kod analognog emitovanja nemoguće. Ovo se postiže sažimanjem digitalnih podataka o tonu i slici u jednom kanalu. Ovaj proces sličan je prebacivanju pesama u MP3 format čime one zauzimaju manje mesta, te na jedan CD može da stane mnogo više pesama ukoliko su one u ovom formatu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, više prostora u jednom kanalu sada omogućava prenos slike koja sadrži više detalja, te je življa i kvalitetnija.

Takođe, digitalna televizija donosi nešto mnogo više i od teleteksta koji pruža informacije o televizijskoj šemi, a to je takozvani elektronski TV vodič – EPG (Electronic program guide). Pomoću njega imamo uvid u programe svih televizijskih stanica, ali i mogućnost pretraživanja sadržaja putem ključnih reči.

Digitalni prenos TV signala

U svim tekstovima o digitalizaciji nailazimo na različite skraćenice koje nas mogu zbuniti ukoliko nismo upućeni u osnovnu tematiku. Osnovna skraćenica je DVB (Digital video broadcast) koja označava emitovanje digitalnog signala slike, odnosno digitalizaciju. Na osnovu toga da li se signal prenosi zemaljskim, satelitskim ili kablovskim putem, postoje tri različita standarda. Oni se označavaju različitim slovima koja stoji uz osnovnu skraćenicu DVB. Slovo „T“ označava zemaljski prenos, „S“ prenos putem satelita, dok je „C“ skraćenica za kablovsku digitalnu televiziju.

DVB-T (Digital video broadcast – terrestrial) emituje signal putem mreže predajnika na zemlji. Danas postoji i DVB-T2 standard koji je uveden kako bi se televizijski signal nesmetano mogao prenositi digitalno. Zahvaljujući formatu MPEG-4 koji u jedan kanal može da upakuje više različitih televizijskih programa, imaćemo veći broj televizijskih programa. Da bismo mogli da primamo ovaj signal, potrebna nam je posebna oprema, odnosno digitalni prijemnik iliti digitalni risiver koji sadrži MPEG-4 dekoder.

DVB-S (Digital video broadcast – satellite) predstavlja emitovanje signala putem satelita. Za prijem ovog signala potrebna je satelitska antena, kao i poseban satelitski risiver. Najnoviji standard za digitalnu satelitsku televiziju je DVB-S2 koji je, u poređenju sa svojim prethodnikom DVB-S, bolji za 30 odsto.

DVB-C (Digital video broadcast – cable) jeste kablovska digitalna televizija, odnosno digitalni signal se prenosi putem kabla do TV prijemnika. Kablovska televizija može biti i analogna i digitalna, a u oba slučaja kvalitet slike je na visokom nivou. Ipak, ono što izdvaja digitalnu kablovsku od analogne jesu mogućnosti koje ona sa sobom nosi, odnosno svoje omiljene emisije možete da pauzirate, ali i da premotavate unazad.

Tu je i IPTV – Internet Protocol Television koji omogućava prenos digitalnih podataka putem interneta, od provajdera IPTV do korisnika. Ono što vam je potrebno jeste IPTV prijemnik koji se povezuje sa televizorom, kao i brz internet. Najveća prednost IPTV-a u odnosu na ostale je što je napredniji, a samim tim u ponudi ima više interaktivnih mogućnosti.

Digitalni TV signal može se primati i putem antene koja se nalazi na vašem krovu. Ne postoji posebna antena za digitalnu televiziju, već je potrebno da svoju postojeću UHF antenu (tzv. riblju kost) usmerite u odgovarajućem pravcu. Jedina poteškoća je to što kod digitalne televizije slike ili ima ili ne, te nećete imati povratnu informaciju prilikom nameštanja antene, sve dok ne postavite antenu u pravi položaj.