Ulepšajte i ugrejte prostor kaminom

Pucketanje vatre u kaminu umiruje i stvara poseban osećaj zadovoljstva. Čini se da će ovaj tradicionalni način grejanja ipak uvek biti „in“, jer kamini ne samo što zagrevaju prostor, oni ga ulepšavaju. Pri izboru kamina dosta pažnje posvećuje se obliku i dizajnu, kako bi se stilski savršeno uklopio u prostor kojim će širiti toplotu. Tu glavnu ulogu igra dobar ukus.

A poznavanje principa na kojima se zasniva ugradnja kamina igra glavnu ulogu u odabiru najfunkcionalnijeg. Zato obratite pažnju i na dekorativne i na funkcionalne karakteristike kako biste uživali u svim čarima kamina.

Kako da odaberete najbolji kamin?

Pre svega, kamini mogu biti sa otvorenim ili zatvorenim ložištem. Kamini klasičnog stila su otvoreni, dok su moderniji zatvoreni. Kod otvorenih svega od 17 do 25 odsto toplote ostane u prostoriji, za razliku od mnogo efikasnijih zatvorenih kamina, kod kojih je stepen iskorišćenosti toplote od 71 do 77 odsto.

Što se ložišta tiče, postoji nekoliko tipova.

• Šamotna ložišta, odnosno od vatrostalne opeke koja se dobija od pečene gline, nisu previše efikasna. U njihovoj neposrednoj blizini može biti veoma toplo, dok se na nekoliko metara udaljenosti toplota i ne oseti, zbog toga što opeka prvenstveno akumulira toplotu, a emituje je u manjoj meri.
• Ložišta od gusa, odnosno livenog gvožđa, efikasno akumuliraju i provode toplotu.
• U kamine sa ležištem od čeličnog lima može se ugraditi ventilator, kako bi se povećala efikasnost ležišta.
• Čelična ložišta se kupuju gotova i dostavljaju na mesto ugradnje kamina.
• Postoje i električni kamini, kod kojih treperava svetlost stavra iluziju plamena.
• Biokamini rade na gorivo, ne treba im dimnjak, a nakon gašenja vatre nema pepela i nije ih potrebno čistiti.

Kamini (sem električnih i biokamina) rade na čvrsta goriva – drvo, ugalj i brikete.

• Najprijatniji osećaj stvaraju kamini sa ložištima na drva. Drva, uz dovoljnu količinu vazduha, potpuno sagorevaju, a najčešće se koriste bukva, hrast i različite voćke, jer bolje gore.
• Ugalj ostavlja neprijatniji miris sagorevanja.
• Briketi se prave od otpadnog materijala i ekološki su najprihvatljiviji jer sagorevanjem ne ugrožavaju životnu sredinu s obzirom na to da sadrže malo sumpora.

Bitno je i to da kaminom možete grejati više prostorija. Za to je potrebno da je u ložitše ugrađen kotao, iz kojeg će se toplota instalacijama sprovesti do radijatora, podno ili zidno.

Montaža kamina

Da bi kamin bio pravilno ugrađen potrebno je obratiti pažnju na sledeće preduslove: podlogu, dimnjak i dovod svežeg vazduha u ložište.

• Kamini su prilično teški, pa podloga ispod njih mora biti čvrsta, tj. od betona, a da bi se zaštitio pod može se staviti karton, lim ili stari tepih. U podlozi se ne smeju nalaziti izolatori (vuna ili stiropor), podno grejanje, cevi.
• Prilikom spajanja ložišta i dimnjaka potrebno je precizno odrediti dimenzije, tj. dužinu i prečnik cevi. Najbolje su su metalne ili prohromske (nerđajuće), limene su lošijeg kvaliteta.
• Dovod svežeg važduha je izuzetno značajan zbog kiseonika za sagorevanje. Vazduh se sprovodi direktno u ložište putem plastične ili metalne cevi.

Nakon što se montiraju ložište i dimnjak, postavlja se obloga, a zatim mermerna ploča i kamen. Rezultat tog procesa biće prijatno zagrejana i kaminom oplemenjena prostorija.

Alfa Plam Rustikal

Kamin Alfa Plam Rustikal može da zagreje prostor zapremine od 100 do 150m³. Ovaj kamin poseduje regulator vazduha, pa se podešavanjem potrebne količine vazduha reguliše sagorevanje.

Plamen Franklin

Veći prostor (do 200 m³) zagrejaće sa 74,1 odsto toplote koja se proizvede u njegovom zatvorenom ložištu kamin Plamen Franklin. Zbog velike moći zagrevanja racionalnije ćete korisiti drva, drvene brikete ili brikete uglja, za šta se odlučite.